Odred je kao sto je to svima poznato pratila velika fama - i kod nasih ljudi i kod neprijatelja (Svojim sam usima cuo cetnike da slusaju "Vojnik Srece" na TV BiH u jednom od okupiranih naselja. I ja bih radio isto da mi je "Srna" bila jedina televizija ).
Za to sve ima dosta opravdanih i neopravdanih razloga.
Pokusati cu da razjasnim po cemu je moj odred i zasluzio svoju reputaciju.
Prvo da kazem da kao borci moji kolege nisu bili ni po kojem osnovu "bolji" nego bilo koji drugi pravi borac
iz labudova, sedme, viteske, slavne ili bilo koje druge bosanske jedinice.
Ono sto je moj odred cinilo specijalnim je cinjenica da je to bila jedinica u svakom pogledu:
savrseno sastavljena,
izvrsno vodjena,
izvjezbana,
odlicno organizovana i
adekvatno opremljena za vrstu rata koji smo vodili.
Povrh svega - bila je sastavljena od motiviranih ljudi
u koje si se mogao pouzdati da te nece ostaviti a i da nece uciniti nesto cega bi se kasnije stidili.
Da ne bih zvucao vjestacki skroman moram spomenuti da smo u svojim redovima imali par pripadnika koji su bili u svakom pogledu jedinstveni:
mogli su se privuci u dubinu neprijateljske teritorije i ostati tamo danima,
pogoditi metu na razdaljini od 800 m,
nositi skoro 80 kg tereta uz Igman,
bili su ziva enciklopedija taktike malih jedinica i pisali su knjigu na tu temu,
"gurali" su skoro 200 kg na bench press-u,
verali se preko zgrada, stijena i bilo kakvih prepreka koje mozes i ne mozes zamisliti sa lakocom k'o da hodaju po ravnom,
mogli "spucati" osom tenka u pokretu na 200 m,
jurisali na neprijatelja k'o da ih tamo ceka neko blago,
isli zestoko ranjeni u akciju,
i cak u ratu postali priznati glumci ...
Reklame
0 comments:
Post a Comment