Na Trebevicu su prekjuce vodjene zestoke borbe. Bio je to jedan od najpaklenijih sarajevskih dana od pocetka rata u kome su borci Prve i Desete brdske brigade Prvog korpusa izdrzali jos jednu paklenu cetnicku ofanzivu na nas glavni grad.
Juce smo bili na Trebevicu, na prvim linijama naseg fronta, koju drze borci Prve brdske brigade. U Komandi Brigade, u kojoj nije bilo komandanta Muje Zulica, a i nekih drugih celnih ljudi, culi smo da je tog dana na njihove polozaje od Coline kape, pa preko Vidikovca i dalje, palo vise od 1000 granata. Cetnicki napad je krenuo prekjuce oko osam sati. Nasi borci su izdrzali taj napad, vratili cetnike nazad, cak su gotovo doprli do Doma penzionera. Ubijeno je nekoliko cetnika, srusena njihova dva bunkera, unistena dva tenka i jedan transporter...
A onda se dogodilo nesto sto jos nije vidjeno na ovim ratistima. Valjda svjesni toga da bi mogli izgubiti komunikaciju Pale-Lukavica, cetnicka artiljerija je pocela da zasipa i nase i svoje polozaje, jer su se tada na Trebevicu vodile borbe prsa u prsa. Od cetnickih granata ginuli su i nasi i cetnici...
Do prvih linija fronta, gore, na Trebevicu, ide se novim, ratnim stazama. Ipak su one veoma opasne. S nama ide Asim Hodzic, pomocnik komandanta Treceg bataljona Prve brdske brigade. Usput smo i pretrcavali brisane prostore, penjali se strmim transejama i gledali svjeze kratere granata. Jedna granata napravila je neobicnu, dugu brazdu, poput tankog rasirenog krila. Bas kao da je tu ledinu orao plug, a ne granata.
Stizemo do Coline kape, pa idemo dalje. Blizu je Vidikovac, ispod kojeg vise zice sarajevske zicare, a na zemiji razlupane metalne kabine koje su ko zna koliko Sarajlija prevezle do ovog cuvenog izletista. Suma je gusta, a duboke, sigurne transeje povezuju izuzetno dobro utvrdjene rovove nasih boraca. Stizemo pred jedan veliki rov - zemunicu u kojoj neki borci leze, a drugi sjede i odmaraju se. Tu su vec dva dana. Upisujemo njihova imena: Murat Sahinovic; zamjenik komandira cete, Ferid Durakovic, cetni starjesina, Mehmed Durakovic, komandir voda, Mustafa Mujan, Denis Karkelja, Salih Cemo, Izudin Skenderagic, Atif Demirovic Brada...
- Vec pet-sest dana cetnici gomilaju velike snage na Trebevicu, stizu im novi tenkovi, transporteri - kaze Mehmed Durakovic. - Znali smo da se pripremaju za napad, pa smo ih i mi spremno docekali.
- Prvi napad su izveli u petak, u zoru - kaze Murat Sahovic.
- Napadali su i u subotu, a u nedjelju najjace.
- Napali su nas citavom linijom fronta - veli Asim Hodzic.
- Juce su najzesce kidisali od Vidikovca i Doma penzionera. Borci Prvog bataljona su vodili bliske borbe sa njima.
Nedaleko od nas djeluje, cas po gradu cas po nasim polozajima, cetnicki PAT. Neprekidno u krosnjama drveca cvrkucu cetnicki rasprskavajuci meci. Pocinje, opet sasvim blizu, da bruji cetnicki tenk koji se pomice. Borce ni on narocito ne uzbudjuje. Pricaju kako je u nedjeljnim borbama prve cetnike, dvojicu njih, ubila jedna zena-borac, koja je uskocila u cetnicki bunker.
- Kad bude Trebevic slobodan, bice i Sarajevo, a kad bude slobodno Sarajevo, bice i Bosna i Hercegovina - kaze Murat Sahovic.
- Cetnici to znaju i zato ovdje neprekidno ucvrscuju svoje polozaje i atakuju na nase.
Kada se nadje visoko gore u Trebevicu, a sasvim blizu cetnickih polozaja, covjek mora da se divi hrabrosti ovih boraca.
- Mi smo prije cetnika zaposjeli Colinu kapu, a ona je jedna od kljucnih tacaka na Trebevicu - kaze Mustafa Mujan. - I ne samo da smo sacuvali ovu vaznu kotu, nego smo se pomjerili dalje oko hiljadu metara. Mi nazad nemamo kud, jer su iza nas nase kuce. Mozemo samo naprijed, uz Trebevic. I zaista, na ovom dijelu sarajevskog ratista sve su, uglavnom, mjestani. Njihove kuce i porodice su koju stotinu metara nize. Ovdje su, na ratistu, zajedno braca, ocevi i sinovi, rodjaci. Bas juce, zajedno su na polozaju bila tri brata Sahovica: Murat, Jusuf i Adem. Malo kasnije, gore, na polozajima, zatekli smo Jusufa i Murata. Bili su u rovovirna jedan do drugoga. Sva trojica su, inace, zajedno proveli na ovim polozajima sve ove paklene dane, kao sto su zajedno ratovali od prvih dana.
Idemo dalje od rova do rova u kojima dobro naoruzani borci budno osluskuju sumove sa cetnickih polozaja, koji su toliko blizu da se nocu jasno cuje razgovor cetnika. Mnogo je novih i dobro utvrdjenih rovova. Koriste se i stari austrijski rovovi, ali samo povremeno. Sigurniji su ovi novi.
- Danas je potpuno drukciji dan - kaze jedan od boraca iz dobro uredjenog rova. Zove se Senad Kemura. Stizemo i do saniteta koji je bukvalno na prvoj liniji. Tu je medicinski tehnicar Ibro Basaric
- Kako je bilo juce? - pitamo ga.
- Pakleno! Ovdje smo zbrinjavali ranjenike. Danas je, srecom, sve drukcije.
U najudaljenijem rovu, prema cetnicima, zaticemo grpu boraca. Trojici od njili upisujemo imena: Meho Vuk, Kasim Efendic i Asim Smailbegovic. Borci su veoma dobro naoruzni, a u rovu s vrata se vide sanzeri municije.
Cetnici sa raznih polozaja - sa cilja Bob-staze, Vidikovca, koji se sasvim blizu, pa i vrha Trebevica, otvaraju sve zescu vatru. Dok smo sa Vukom i Efendicem razgovarali u njihovom rovu, prilazi nam Ferid Durakovic i kaze da je ponovo naredjena puna pripravnost, da se ocekuje novi cetnicki napad. Vracamo se istom onom transejom kojom smo dosli i kojom su povezani rovovi nasih boraca. Ali sada su nasi borci bili cvrsto zauzeli polozaje i s oruzjem na gotovs.
Sipila je kisa, a cetnici su pojacavali paljbu. U blizini je pala granata. Ipak, sretno smo se spustili niz strme i cesto opasne staze. Ratnici su ostali gore, da cuvaju vruce polozaje na Trebevicu. Bili smo sigurni da cetnici kraj njih nece proci.
Reklame
0 comments:
Post a Comment