U prvim danima rata Juka i njegovi borci su znatno pomogli odbrani pogotovo kod predsjednistva. Vikic je cijenio Jukino srce i srce njegovih najblizih boraca i pocetku mu je izasao u susret sa nesto naoruzanja i uvezivanjem u komandni sastav (uvrstio je njegove kao rezervne specijalne policajce i njega postavio kao komandanta tog rezervnog specijalnog odreda).
Vikic i ostali brzo su shvatli da Juka nije dorastao komandnom polozaju u specijalnoj, a i Juka je imao druge ambicije koje je mogao realizovati samo u Armiji pa je tako Juka vrlo brzo pridruzen u ARBiH kao general i komandant njihovih specijalnih jedinica. Vikic je izgubio povjerenje u Juku nakon cetnicke ofanzive u Azicima. Zajedno smo radili na stabilizaciji linije ali su Jukini tada izgubili disciplinu i ostavile moje u okruzenju (ukljucujuci Keminog (Ademoviceveg) brata). Nasi su se uspjesno izvukli ali im Vikic to nikad nije oprostio.
Juka je kao i svi ostali izuzetno cijenio Vikica i nikad mu nije palo napamet da se sa Vikicem kaci ili da mu stane na put.
Evo zakacio sam sliku bedza sto sam ga dobio na poklon od jednog od boljih Jukinih boraca. Dobar momak i dobar borac, ali je izgledao kao da ima problema sa drogom.
Preuzeto sa bloga ponor.blogger.ba.
Reklame
0 comments:
Post a Comment