Nakon povrsnog pretresa kuca, organizovali smo liniju ispred naselja. Pucnjava iz svih dijelova grada je dopirala do nas. Moj pogled je bio uperen prema Mrkovicima. Cekao sam da se pojavi zastava sa ljiljanima. Umjesto zastave vidio sam dim od granata koje su padale po nasim polozajim. Do nas su stizale oprecne informacije o uspjesima branioca Sarajeva. Kurir se kune da je vidio zastavu sa ljiljanima na vidikovcu. Iz staba dolazi informacija da su nasi na Vracama. Izgledalo je kao da svi napreduje, samo smo mi stali ispod Zecije glave, zarobljeni ispred artiljerijskih polozaja na Borijama.
Pozvali su deset vojnika u jednu kucu. Komsija i ja smo bili medu njima. Dobivamo kratku naredbu - Izvrsiti diversantsku akciju u reonu Zecije glave. Mislio sam da se zezaju, pa sam se nasmijao. Pogledao me komadndant ili sta li je vec bio i ponovio strogim glasom. Naredba mora biti izvrsena!!!. Nisam mogao da da ostanem miran na to. Rekao sam mu, diverzija je iznenadna akcija, ovo sto mi sada imamo je frontalni napad.
Ponovio je "naredba mora biti izvrsena” - okrenuo se i izasao iz kuce. Koji kreten, pomislio sam u sebi.
Ostali smo u kuci da se dogovorimo kako da izvedemo ono sto je trazeno od nas. Sve mi je izgledalo kao da traze od nas da odemo i poginemo. Izabrali smo mog komsiju iz Zivinica da bude komandir. Bio je prirodni voda, stariji u prosjeku po deset godina od nas. Zamolio sam ih sve da se maskiraju granama od drveca. Svi su poslusali, niko se nije pravio pametan. Konacno smo bili spremni za pokret. Tada je dosao i onaj momcic sto me pitao za uniformu tog jutra. Zeli i on da ide ali nema puske. Pokusavamo da dobijemo pusku od nekoga, ali bez uspjeha. Kada smo skoro odustali, neko je ipak pristao da mu pozajmi pusku.
Cilj je bio ispred nas, na udaljenosti od 200 m vazdusne linije. Dok smo prolazili pored ljudi (ne mogu reci vojnika jer to oni nisu bili) buljili su u nas, kao da smo svemirci. Tek po neko bi rekao Sretno!! A sreca nam je bila potrebna kao nikada do tada…
Reklame
0 comments:
Post a Comment