Rezolucija je tražila da se ljudi koji su protjerani iz RS-a integrišu u mjesta gdje sada žive. A to je ustvari jedan način da se etničko čišćenje, odnosno ideja etničkog čišćenja, zamaskira brigom o izbjeglicama. To smo uspjeli ispraviti.
Jasenko Selimović, europarlamentarac iz Švedske, imao je veliku ulogu u kreiranju Rezolucije o Dejstonskom sporazumu, koju je Evropski parlament usvojio sredinom ove sedmice. Ovaj rođeni Sarajlija u razgovoru za Faktor objašnjava sadržaj Rezolucije, ali i borbu da ona u sebi ne sadrži elemente koji bi legalizirali etničko čišćenje provedeno tokom agresije na BiH, u periodu od 1992. do 1995. godine.
FAKTOR: Gospodine Selimoviću, imali ste izuzetno emotivan nastup u Evropskom parlamentu prilikom rasprave o Rezoluciju o Dejtonu, koja je usvojena povodom dvadesete godišnjice od potpisivanja Sporazuma. Kazali ste da nacionalisti i danas koče put BiH ka Evropskoj uniji, te da je potrebno pomoći zemlji. Šta konkretno znači to Vaše upozorenje?
SELIMOVIĆ: Čitav problem rasprave o Dejtonskom sporazumu vrlo je čudan. Ti dejtonski pregovori nametnuti su Bosni. Bukvalno su nam zavrtali ruke da prihvatimo Dejton i eto, prihvatili smo ga na kraju, znajući da će paralizovati zamlju. A sada se svi ljute što je zemlja paralizovana. Pa, to je nevjerovatno!
Svi smo znali još kada je Dejton potpisan da je nemoguće normalno funkcionisanje zemlje. A sada se svi čude kako zemlja ne može da funkcioniše!? Čini mi se da je to licemjerno. Dejton je potrebno promijeniti. Koliko treba mijenjati? Ja kažem: Koliko može i onoliko koliko se svi mogu dogovoriti! Bojim se, naime, da promjene Dejtona ne budu upotrijebljene da se zatvori put BiH ka Evropskoj uniji.
Problem BiH nisu Bosanci koji ne žele provesti reforme neophodne za ulazak u EU, problem BiH je što u zemlji postoje jaki nacionalisti i snage koje neće da vide BiH u EU. Oni se pretvaraju da hoće u EU i na papiru kažu da hoće, ali u stvarnosti neće i sve rade s ciljem da zemlja ostane u ovom vakuumu.
FAKTOR: Konkretno, na koga mislite kada govorite o grupama koje teže da zadrže zemlju daleko od EU-a? Očito da takvih snaga ima i u Evropskom parlamentu.
SELIMOVIĆ: Naravno. Ima ih i ovdje u parlamentu i rade na tome, naprimjer, u ovoj Rezoluciji o Dejtonu. Rezolucija je tražila da se ljudi koji su protjerani iz RS-a integrišu u mjesta gdje sada žive. A to je ustvari jedan način da se etničko čišćenje, odnosno ideja etničkog čišćenja, zamaskira brigom o izbjeglicama. To smo uspjeli ispraviti. Bilo nas je nekoliko u EP koji smo radili na tome i uspjeli smo. Sada u ispravljenoj Rezoluciji piše da se mora omogućiti izbjeglicama povratak u njihove predratne domove, što je sasvim drugačija stvar od one kojom se traži integracija u mjestima gdje sada žive. No, nama je jasno zašto se vodeći ljudi u RS-u suprotstavljaju ideji Evrope. Oni na papiru kažu da hoće u EU, a rade protiv toga. No, nisu to jedini ljudi koji se tako ponašaju. Da je Bosni jedini problem Dodik, Bosna bi odavno završila sve svoje probleme.
FAKTOR: Ko su, odnosno koji su, ostali problemi?
SELIMOVIĆ: Ima mnogo ljudi kojima ne odgovora ideja da BiH uđe u EU. Prvo, jer su shvatili da će izgubiti svoju malu moć koju imaju, a imaju neku malu teritorijalnu moć u svojim malim državicama, općinama ili već nečemu. Shvatili su da će ulaskom u EU izgubiti svoju moć. Kada Bosna uđe u EU, niko ih neće ni primijetiti. Jedan dio njih upetljan je u kriminal i korupciju. Oni su kao i Sanader, a boje se da će im se desiti sudbina Sanadera, jer znaju da u EU brzo i efikasno zatvaraju kriminalce. Oni na papiru govore da su za EU, ali, ustvari, rade protiv toga. Njih treba sprečavati pravljenjem koalicije prijatelja, kako smo to uradili kada je riječ o ovoj Rezoluciji.
FAKTOR: Koliko je europarlamentaraca radilo na ovakvom nacrtu Rezolucije, koji podrzaumijeva i borbu protiv stvari kao što je integracija izbjeglica?
SELIMOVIĆ: Ima nas dvadesetak. Imamo grupu ljudi koji mogu povući sve grupe. Mi ćemo završiti svoj dio posla, ali i BIH mora završiti svoj dio posla.
FAKTOR: Konkretno, šta je posao europarlamentaraca koji su prijatelji BiH?
SELIMOVIĆ: Naš posao je da zemlje Balkana završe u EU. To uključuje da se borimo za novac, kao ovaj što je sada poslan, da se borimo da se dobre rezolucije i odluke usvoje, da postoji jedna razmjena ljudi izmedju EU-a i zemalja Balkana koji mogu pomoći da se zemlje uključe u Uniju. Ali, s druge strane, neko i dolje mora raditi.
FAKTOR: Šta onda moraju uraditi vlasti tih zemalja. U proteklih nekoliko mjeseci u BiH je intenzivirana priča o reformama kroz Reformsku agendu, dokument usvojen pod pokroviteljstvom EU-a.
SELIMOVIĆ: Ta Reformska agenda čini se dobrim potezom. Ali pazite, zemlje EU-a hoće da vide jako brze rezultate. Oni hoće da države koje se primaju za EU pokažu dokaz efikasnosti. Da mogu provesti reforme koje se od njih traže. Ovdje je ljudima dosta priče o reformama koje se provode godinama. Refermska agenda dobar je pokušaj da se napravi puno stvari, ali ona se mora završiti u pristojnom roku inače ništa neće vrijediti. Kada nekom u Briselu kažete da reforme provodite deset godina, onda ljudi pomisle “da li je ovaj čovjek normalan”, jer reforme se moraju provoditi brzo i efikasno. To je preduslov za ulazak u EU.
FAKTOR: Koliko je jaka grupacija stranaka koja forsira seperatizam kada je riječ o dokumentima i evropskom putu BiH?
SELIMOVIĆ: Možemo ih pobijediti, ako se organizujemo. Posebno zato sto je EU ponovo počela da se interesuje za Balkan. Komisija je prije neki dan odobrila milijardu eura za zemlje jugoistoka, od Turske do BiH. Trideset sedam miliona eura ide za BiH. Usvojena je Rezolucija o Dejtonu. Ona je dobra. Ona je naš vodič za buduću strategiju za BiH. Srbija je počela pregovore. Budi se interes za Balkan. No, mi imamo neprijatelje. Zato se moramo ujediniti kako bismo radili na dobrobit EU-a i Balkana. Svi se skupljamo u grupu koja kaže: Hajde da nešto uradimo za Bosnu i Balkan. I na osnovu takvog razmišljanja nastala je ovakva Rezolucija. Iskreno, nacionalisti su nama najveći problem kod kuće, u zemljama odakle dolazimo.
(A. Š. /Faktor.ba)
Reklame
0 comments:
Post a Comment